ČEČILIJA
Vrlo jednom davno lane
ja naslikah kuću jednu
skromnožutu neuglednu
а nazvah је još ргекlаnе
bagremlje kraj barutane
I akvarel ovaj stari
u sebi kao da krije
lik presvete čečilije
i sve njene ženske čari
da ne kažem one stvari
Ja je sretah pored puta
koji vodi za pecanje
pa i sada kroz sećanje
kad mi noga tu zaluta
ona stoji pokraj puta
Barutana kraj bagrema
herbarijum moje duše
gde sе venci snova suše
bi u fišek zavijena
i nekuda odnesena
Da sе u njoj brižno čuva
sitno seme od šeboja
kao barut davnog boja
eksplozija cvetna gluva
nаd šebojevinom duva
REMEK DELA
o ja zamišljam moje najveće slike
pejzaž moje nastavnice
akt jedne službenice
portret polupuste teretne stanice
mrtvu prirodu moga oca
MUVLJE OKO
Zlatne kose njene guste kao šume
odvode me daleko među gore
gde je nedeljom na izletu gubljena maramica
jedina uspomena na vreme
tamo gde ševe podmeću mrežu pred samo
podne
a šume kao da su moja daleka rodbina
oko je moje rasejano na sitne oči
kao na sitne dane
i lako se izmešaju osipajući prste na igru
kao nekad
kada sam mislio da je zavičaj zavijen čaj
u koreji u koreji riba igra
nekoliko riba ne stoje u
koreji se vodi rat
ko se vura iza makartura
ali vratimo se na slučaj na izletu gubljene
maramice
na izletu je izgubljena maramica
na samom izbačaju na izmaku leta
na samom izdisaju letnjeg sjaja na
izletu leta
još dok proleće u letu
proleće kroz leto
uzeo sam malo mrva suvog čaja i zavio ga i zaista kao da su šume
moj zavičaj
gde je izgubljena maramica
kao i kako je izgubljena i zašto
koja je jedina uspomena
na vreme
IGRAČKA
Osvald imaše
damu koja
u nogu svira
sama bez sebe
noću se trese
i politira
