PUTOVANJE ZA PERU
šešir štap mapa igra na drumu
vetar raznosi mirise putovanja
bio bi već red da krenem za peru
brod još nedovršen drvo još u gori ruda u planini
a ja već spreman oran za putovanje
nameštam šešir od slame dahom i rukavom
izvlačim sjaj na staklenom oku na punjenoj ptici
vežbam već korake za njihove igre
nestrpljivo čekam da vidim peru
izbliza
istina još sam u sobi ali okrećem se
jugozapadu
samo jedan korak
i već sam mu bliži
TVRĐAVA
kad stignemo pred
tvrđavu
pritisnemo sa svih strana
zapretimo
no no tvrđavo
MIDER BAJEROVA LESTVICA
drugi stupanj
obilazak nizija seckanje doživljaja
na pantljike otapanje sladostrašća
prvi stupanj
pisanje noćnika zaobilazak znamenitosti
izbegavanje značajnih ljudi puštanje
pačića u jezero
četvrti stupanj
osmehivanje nepostojećim pratiocima
kovrdžanje razdvojenih dvojnika rastrojenih
trojnika premotavanje životnih traka
gomilanje neučinjenih pokreta
treći stupanj
spavanje na mekim odlasima
odustajanje od nestajanja
stupanje u šebojište
ZAGLEDANO OKO
zagledano oko širom
otvoreno
upija sve
ali ne vidi ništa
kroz njega prolaze prolaznici sela gradovi
slepe ulice posrnuli trgovi
šume plaže brda katedrale
carinici nimfe baštovani
diližanse kolone mrava jedrenjaci
ozareni prejarki pejzaži
hodočasnici rasute ose usnuli vitraži
meki tramvaji preplanule dive
prolaze dani noći jeseni životi
kroz oko zagledano širom otvoreno
na nepomične trepavice golubovi mirno sleću
dok ga prašina svetla koju ono ne vidi
lagano zavejava
IZVAN
ponekad noću u snu krenem tamo
ponesem čarape korpu i pedale
onda gluvo stanem nasred puta
vlažnih stopala od rose zaborava
stojim jer ne želim da se vratim
srećom konja sobom ne povedem
jer bi možda dugo morao da čeka
lete dani godine životi drvenim lagano
već susrećem hladan miris noći
gorčina orahovog lista zgusnuta u tečnost
korpu mi odnosi
gle tamni leptir me obilazi noć plete
sa potopljene svetiljke krilima mi maše
lebdim jer ne želim da se vratim
osećam ponovo onaj isti prostor
mogu li opet da udahnem onaj davni vazduh
nabijen raspadnutim svetlom
od vrtoglavice želja
nailazi nečiji osmeh spao sa usana
na talasu predosećanja
zastaje kraj mene
SPUST
lagano klizim niz tvoj
vrat
dok prolazi zima
spuštam se
DONABELA
(atropa belladonna ludača pasja jagoda luda trava vučja trešnja velebilje belevilje prevrnuta donabela)
ispod sklopljene ambrele
rasklopljene donabele
prevrnute beladone
rilkeove abelone
dona bela sva u licu
dok joj kuvam kamilicu
dok je vozim u bolnicu
kroz kavalu u valonu
kroz kabalu u balonu
vozim donu u balonu
po belome Vavilonu
po velome babilonu
vavilon i babilon
zajedno u srcu mom
ispod skopčane šinjele
raskopčane barbarele
rascvetane anabele
uzavrele varvarele
dona bela sva u licu
istrčava na ulicu
baca se pod kelnericu
nabacujem kabanicu
vodim je u kavanicu
vavilon i babilon
spojeni u srcu mom
iza spuštene šalone
mirisave beladone
tomazove albinone
vinčijeve lizamone
i brankove belenone
tajnovita rafaela
sa staroga akvarela
jedne večnosti me srela
u ljubav se svoju klela
ispod čipkolikog vela
krila su se usta vrela
jefimijin sjaj na licu
dok joj gradim gračanicu
dok joj grejem studenicu
dok joj ljubim ljubostinju
dok joj prosim milostinju
vavilon i babilon
spojeni u srcu mom
duž aleje od pinije
gipko hode tri gracije
nedosrcna kordelija
nedostasna nastasija
nedomedna čečilija
od biljnoga izobilja
pletem venac sav od smilja
svilnog smilja i kovilja
i biljurnog velebilja
u gaju gajim gardenije
u vrtu dame kamelije
vavilon i babilon
gajeni u srcu mom
viridijana snežnobela
dalijeva galinela
i zbunjena bunjuela
sede opuštenih tela
zavejane sred bordela
natalija sva u telu
nosi venčanicu belu
ja u svečanom odelu
sa mrazom snova na čelu
iščekujem večnost celu
vavilon i babilon
ljubavnički ljubiljon
iza bele izabele
plove jedre karavele
a na beloj anabeli
jedrenjaci leže sveli
anabela sva u licu
penje se na tavanicu
da dohvati opaticu
iza tavna sva u licu
hvata je za podlakticu
povlači je u grobnicu
vavilon i babilon
skriveni u srcu mom
iza bela sva u licu
dok mi budi nesanicu
dok mi diže padavicu
dok joj verem vevericu
dok joj berem verenicu
dok joj stiskam prepelicu
iza tavna sva u licu
dok me mami u tavnicu
dok mi tone u zenicu
dok joj ljubim ljubavnicu
dok joj klizim niz karlicu
dok joj padam niz liticu
iza crne iza bele
najzad su se licem srele
kao da oduvek su htele
u meni se ispreplele
vavilon i babilon
megalom i melanom
oduvek u srcu mom
